Dosledni u pružanju jednake šanse za svakoga, izabrali smo Anastasiju Anđelković i preporučujemo je za stipendiranje i donacije u okviru podrške deci iz osetljivih i socijalno ugroženih društvenih grupa. Anastasija je sada učenica drugog razreda srednje frizerske škole. Nastavu pohađa u trogodišnjoj Školi za negu lepote, koja se nalazi u Beogradu, na Dušanovcu.
Njena porodica, majka Dragana, otac Staniša i sestra Katarina, je prebogata ljubavlju, slogom i razumevanjem, ali su ih krajnje nepovoljni uslovi života, hronične bolesti i invalidnost, doveli do stanja apsolutne uskraćenosti, socijalne isključenosti i ugroženosti. Anastasija danas oskudeva u svemu, iako svojom vedrinom i osmehom to vešto prikriva. Ono najosnovnije, knjige i pribor za praktičnu nastavu, profesionalne makaze i fen, kupljeno je prošle godine, ali zahteva obnavljanje do kraja školovanja. Za pohađanje nastave u drugoj godini potrebna joj je i garderoba, odeća i obuća.
„U ovom trenutku voleo bih da pomognete Anastasiji, kako bi, ovim podsticajem Malog sveta poboljšala svoj vrlo dobar uspeh (3.60), uspešno okončala školovanje i ubrzo se osamostalila u svojoj profesiji. Socijalna situacija nam je ugrozila zdravlje i obrnuto, zdravstveni problemi su nas uvodili u još veću socijalnu krizuˮ, istakao je otac Staniša, poreklom iz Preševa, koji je u uniformi još od 1991. godine, najpre kao vojnik, a potom pripadnik policije. Bio je radnik MUP do 2020. godine, otkada je zbog trajnog pogoršanja zdravstvene situacije i gubitka radne sposobnosti, u invalidskoj penziji.
„Oduvek sam se nosio sa siromaštvom u rodnom selu Strezovce, kraj Preševa. U Beogradu sam od 1993 godine. Ovde sam stvorio porodicu, danas živim sa suprugom Draganom i kćerkom Anastasijom, koja je 2005. godište, a Katarina 1998. godište nastoji da se osamostali, zaposlila se, odselila i uspela bi u tome da se u avgustu nije suočila sa prvim zdravstvenim problemima, koji za dijagnostičke pretrage i početak lečenja zahtevaju za nas nedostižne sume novca.
Sve vreme živimo kao podstanari, kao i mnogi naši sunarodnici, delimo njihovu sudbinu, ali smo, nažalost imali mnogo iskušenja kroz život. Do 2016. godine smo ziveli u Obrenovcu, gde smo doživeli i preživeli poplavu, zatim, kada smo dobili otkaz zbog dugovanja, kabinet ministra nam je odobrio sobu u policijskom hotelu na Bežanijskoj kosi. Tu smo stanovali do 2020 godine, ali sam po odlasku u invalidsku penziju bio prisiljen na preseljenje na Vidikovac, gde smo sada nastanjeni u nameštenoj garsonjeri, pošto se nas nameštaj, koji smo kupovali na kredit, raspao od čestih selidbi. Dodao bih da nisam kreditno sposoban, niti imam sredstva za učešće, za stanogradnju koja je namenjana pripadnicima snaga bezbednosti.
Supruga Dragana boluje od hipertiroze štitaste zlezde, pila je radioaktivni jod u Institutu, bila u izolaciji, zatim je ispitivana neurološki na istoj klinici gde i moj otac, koji je preminuo od Parkinsonove bolesti. Supruga koristi terapiju za rad štitaste žlezde i terapiju za neurološke probleme. Imala je i anafilaktički šok od penicilina dok je Anastasija bila beba, bogu hvala ostala je živa. I ona uspeva da ostvari određene prihode prema svojim mogućnostima. Niko od nas nije odustao i prepustio se teškoj životnoj sudbini.
Pokušavao sam da, donekle, držim situaciju pod kontrolom, stalno između Preševa, gde su se moji počivši roditelji borili sa teškim bolestima, i Beograda. Međutim nisam uspevao. Redovno sam odlazio na posao, pod neprekidnim stresom, tako da sada i ja imam trajnu terapiju za pridružene bolesti zbog kojih sam otišao u penziju. Ja sam se morao brinuti koliko sam stizao o deci, veći broj godina sam, obilazio oba roditelja dok su bili živi. Pokušao sam i ove godine da, tokom sezone, berem maline. Uspeo sam desetak dana, dok mi nisu saopštili da mi je majka preminula, na jugu Srbije. Trenutno, nakon odbijanja svih administrativnih zabrana, raspolažemo sa 22.000 dinara za nas troje. Pisao sam, unazad godinama, mnogim institucijama, pojedini centri i Srpska pravoslavna crkva su nam izlazili u susret, dobijali smo jednom godišnje jednokratnu pomoćˮ, naglasio je Staniša Anđelković, zahvalivši se svim članovima Fondacije Mali svet na prilici da razmotre njihovu molbu i saslušaju nesvakidašnju i turobnu životnu priču.
Udruženje „Mali svet” osnovala je početkom prošle decenije grupa volontera, saradnika i prijatelja, koji žive i rade u Ujedinjenim Arapskim Emiratima. Ideja se rodila spontano, u neobaveznom prijateljskom okupljanju i u velikoj želji da se pomogne prvenstveno deci . I danas, ciljevi naše Fondacije su: stimulisanje dece sa dobrim rezultatima tokom školovanja, talentovanih učenika koji ostvaruju izuzetne rezultate i dostignuća tokom svog obrazovanja, kao i podrška deci iz osetljivih društvenih grupa. Projekat stipendiranja srednjoškolaca pokrenut je 2014. godine. Mali svet vas poziva da postanete stipenditor jednog đaka ili studenta za tekuću školsku i akademsku godinu.
Za dugoročan uspeh i omasovljenje naših projekata neophodan je kontinuitet. Nadamo se da ćete nam se pridružiti novim donacijama koje udruženju „Mali svet” pružaju mogućnosti za realizaciju više humanitarnih akcija tokom kalendarske godine. Sredstvima naših donatora organizovane su i akcije za dobrobit najmlađih pacijenata Univerzitetske dečje klinike u Beogradu, pomoći deci preminulih ratnih heroja, deci sa invaliditetom, posebnim potrebama, iz autističnog spektra poremećaja, čime je i misija Malog sveta u potpunosti ispoštovana.
Humanitarno udruženje Mali svet vas poziva da postanete donator jednog đaka za tekuću školsku godinu. Donacije mogu biti kratkoročne ili stalne. Dolar na dan je suma koja nam neosetno „prođe kroz prste”, a deci u Srbiji mogla bi da promeni budućnost, omogućivši im nove uspehe, kvalitetan i dostojanstven život!
Okupimo se u pružanju jednake šanse za svakoga!
email: kontakt@malisvet.org
Sajt: www.malisvet.org
Novinar-saradnik: Dalibor Krstić
