U martu 2011.godine pomoć je pružena porodici Stamenković iz sela Korbevac kod Vranja.
Otac Svetomir je u četvrtoj godini života doživeo pad i zadobio tešku povredu kičme, nakon čega je prestao sa rastom. Iako je završio višu školu, zbog invaliditeta niko nije želeo da ga zaposli u struci, pa mu je preostalo da se bavi raznim fizičkim poslovima.
Oženio se Snežanom, koja je rođena kao patuljak i dobio ćerku Tamaru.
Tamara je zdrava devojčica, koja danas ima 14 godina i izuzetno je vredna, poslušna i pametna. Odlična je učenica i veoma skromna i brižna devojčica koja neguje bolesne roditelje i sama obavlja većinu kućnih poslova. Porodica živi od očevih retkih nadnica, majčine inavlidske penzije od 8.000 dinara i dečjeg dodatka od 2.000 dinara, koji nisu primili već tri meseca.
Žive u velikoj nemaštini, u staroj, trošnoj kući bez osnovnih životnih sredstava a od pokućstva im skoro sve treba. Račun za struju nisu imali od čega da plate godinu dana, tako da je stvoren dug u iznosu od 20.000 dinara. Predstavnici Elektrodistribucije pokušali su da im popišu stvari sa ciljem izmirenja duga, ali su ubrzo odustali uvidevši da je popisano pokućstvo Stamenkovića gotovo potpuno bezvredno.
Prvobitna namera MALOG SVETA bila je da se porodici kupi motokultivator, čime bi se Svetomiru pružila mogućnost da privređuje. Nažalost, kada ih je obišao, predstavnik MALOG SVETA utvrdio je da Svetomir nije u stanju da motokultivator koristi.
Umesto toga, preduzeto je sledeće:
• Plaćen je dug za struju od 20.000 dinara;
• Kupljena je hrana u vrednosti od 5.000 dinara;
• Kupljeni su frižider/zamrzivač i veš mašina u vrednosti od 50.000 dinara;
• Kontaktiran je direktor fabrike "SIMPO". Istog dana njihovi predstavnci obišli su Stamenkoviće i bez oklevanja obećali da će im pokloniti dva kauča na rasklapanje, ormar, sto i stolice i deo kuhinje.
• Kontaktirani su vranjanski bajkeri koji su imali veliki doprinos u pomoći sestrama Ristić. Dogovoreno je da zajedno sa zatvorenicima iz vranjanskog zatvora raspreme i okreče kuću (prvi put posle 15 godina), nakon čega će iz "SIMPA" biti donet i montiran nameštaj.
MALI SVET imao je nameru i da stipendira Tamarino školovanje. Međutim, naš predstavnik i volonter Gospodin Voja Đorđević, bio je duboko dirnut teškim životom ove divne devojčice i njenih roditelja, pa je izrazio želju da njegova porodica preuzme brigu o nastavku Tamarinog školovanja.
Kontaktiran je šef vranjanske policije, koji je tom prilikom obećao da će naredne godine Tamari pomoći pri upisu u srednju vojnu ili policijsku školu. Time bi se otvorila realna mogućnost za njeno blagovremeno i sigurno zaposlenje.
